…“Čovek Istine je izvan dobra i zla”, kazivao je glas koji nije bio glas, „Čovek Istine je stigao do Sve Jednog“. Čovek Istine je saznao da je Privid ustvari Jedina Stvarnost a da je materija samo Veliki Varalica.” I tada, u središtu one ogromne građevine od stena gde mu je pogled bio neodoljivo privučen, pojaviše se obrisi GOROSTASNOG LUKA nalik onome koga je nedavno mislio da nazire u onoj pećini unutar pećine, na dalekoj, nestvarnoj površini trodimenzionalne zemlje. Postade svestan da već upotrebljava SREBRNI KLJUČ krećući njime u skladu sa nekim nenaučenim i nagonskim obredom, veoma
sličnom onome kojim je otvorio UNUTRAŠNJU KAPIJU. To ružičasto-pijano more koje ga je milovalo po obrazima bilo je, shvatio je sada, ni manje ni više nego nesalomljiva gromada zida koja je popuštala pred njegovim činima, potpomognutim lancem skovanim od misli Drevnika. Još uvek vođen nagonom i slepom odlučnošću on odlebde dalje kroz POSLEDNJU KAPIJU…
strana 208
format 145 x 205 mm